Zemlju će zbrisati alge, erupcija...

Mediji se bave raznim scenarijima nestanka Zemlje, a najčešće je u opticaju osam mogućnosti za kataklizmu.

Neki naučnici smatraju da su geološke opasnosti najrelanije.

Po tom scenariju, moguća je gigantsku erupcija, poput erupcije supervulkana koji leži ispod Nacionalnog parka Jelouston u SAD.

Taj je vulkan već imao ogromne erupcije u prošlosti, dve posljednje pre dva miliona godina, a onda i i pre 640 hiljada godina. Danas bi slična erupcija uništila veliki deo Severne Amerike.

Gigantske erupcije dovode do masovnog izumiranja, uključujući i dinosauruse prije 65 miliona godina.

Zahvaljujući ispuštanju sumpora, ugljen dioksida i pepela mogu uticati na promjenu klime koja pak utiče na kolaps sistema ishrane.

Veoma često se razmatra i mogućnost da pad velikog asteroida dovede do kataklizme.

Asteroidi se najčešće nalaze na popisu nebeskih tela koja bi mogla udariti u Zemlju. Jedan takav, širok 15 kilometara, udario je u područje meksičkog poluostvrva Jukatan i izazvao izumiranje dinosaurusa pre 65 miliona godina smatraju naučnici.

Oni su još 2004. najavili kako 300-metarski asteroid "Apopis" ima šansu (doduše tek dva odsto!) da 2029. udari u Zemlju. Kasnija merenja su tu verovatnoću svela na razmeru 1:250 000!

Međutim, NASA očekuje da svakih 100 godina asteroid širi od 60 metara udari u Zemlju. Udar bi mogao uzrokovati lokalnu katastrofu poput poplava, uništenja celih gradova i poljoprivrede.

Visoko na popisu mogućih kataklizmi je sudar Zemlje sa kometom.

Kometa "Hartlej 2" je 20. oktobra prošle godine prošala unutar 11 miliona kilometara od Zemlje, što je najbliži prolaz u zadnjih nekoliko vekova.

Komete se kreću brzinom od 160. 000 kilometara na sat, a mogu se dodatno ubrzati zbog Zemljine gravitacije. Osim toga, vrlo ih je teško pronaći jer su vrlo mračni objekti u svemiru.

Među osam najčešće spominjanih scenarija za kataklizmu na Zemlji su i alge!

Geobiolog Džo Kiršvink upozorava na mogućnost da bi alge kremenjašice - vrsta alga koje nastanjuju vlažne površine, rijeke, jezera, okeane i tlo mogle izmeniti Zemljinu atmosferu.

Ovi mikrobi žive od goriva proizvedenog Fotosintezom prilikom koje vodu pretvaraju u vodik i kiseonik, kog pak udišu drugi organizmi. Ali kada ne mogu da koriste vodu ili druge supstance u okolini, poput gvožđa ili vodonika, alge biraju so - natrijum-hlorid, a tada kao otpadak stvaraju smrtonosni hlor.

Ako ih niko ne dira i ne ometa njihov rast, alge bi kroz par miliona godina mogle da unište ceo ekosistem Zemlje zahvaljujući hloru!

Na listi mogućih uzroka kataklizme su i smrtonosne zaraze.

Ptičji gripa, "H5N1" virus, izazvala je pravu paniku pre par godina. Ali sada postoji i jača verzija virusa koji se, za razliku od običnog, može prenositi vazduhom. Stvorili su ga američki i holandski naučnici u laboratorijama.

Jedan virus ipak ne može izbrisati sve živo sa Zemlje jer je bioraznolikost dovoljno velika da neki od organizama razvije otpornost. Čak je i novi laboratorijski soj virusa H5N1, koji ima samo pet mutacija, dovoljno sličan drugim verzijama ptičjeg gripa da bi se ljudi mogli odbraniti.

Za čovečanstvo bi bio smrtonosan samo virus koji ubija vrlo brzo - kroz sedam dana i manje. Ako bi ljudi imali nešto više vremena imunološki sistem bi se polako početi braniti. Takav virus bi morao zaraziti veliku većinu populacije istovremeno.

Naučnici navode i opasnost od "samoubuilačke supernove".

Supernove su najsnažnije eksplozije u svemiru i mogu se uporediti sa istovremenom eksplozijom "nekoliko puta 10 na 48 nuklearnih bojnih glava", objašnjavaju naučnici.

Ali, jedna od vrsta supernova, u kojoj se jezgro zvezde uruši samo u sebe, događa se jednom u stotinu godina i to vrlo daleko od Zemlje - između 16,5 i 33 svetlosne godine, pa ne može da napravi nikakvu štetu.

Kada bi se supernove nasumično dešavale u našoj galaksiji, Zemlja bi ih mogla očekivati svakih pet milijardi godina. Ali s obzirom da se one okupljaju u galaktičkim krakovima, Zemlja se nalazi na udaljenosti od 10 paraseka od neke supernove svakih 100 miliona godina.

Među osam mogućih uzroka kataklizmi je i orbitalno uništenje.

Način na koji se planete okreću oko Sunca sasvim je dobar kandidat za Zemljino uništenje.

Jupiter je najmasivnija planeta u našem sistemu, a kao takav "priteže" orbite svih ostalih planeta. Tokom miliona godina, ovaj plinoviti div promenio je orbitu malog Merkura toliko da se njegova orbita oko Sunca počela sve više "rastezati".

Kako se njegova orbita menja, tako Merkurov pad u Sunce postaje sve izgledniji. Taj bi scenario još bio i prihvatljiv, jer alternativa je mnogo gora. Naime, Merkur bi u jednom trenutku mogao "iskočiti" iz svoje orbite i zaleteti se ravno na Veneru.

Uništenje te dve planete napravilo bi haos u celom našem sistemu, a moglo bi, tvrde astronomi, da dovede do ispadanja Marsa iz orbite.

Naravno, najgori scenario bio bi da Merkur udari u Zemlju. Udarac bi potpuno uništio Zemlju, iako naša planeta ima masu 20 puta veću od Merkura.

Na kraju spiska je - vatra!

Naša planeta će se u jednom trenutku pretvoriti u pravu buktinju zbog Sunca smatraju naučnici.

Kako naša zvezda izgara tako se hidrogen u njenom jezgru pretvara u helijum, a u toj Fuziji nastaju ogromne količine topline. Kako vreme prolazi, naša pet milijardi godina stara zvezda postaje sve toplija i sve sjajnija.

Za otprilike milijardu godina, predviđaju naučnici, Sunce će sjati 10 posto sjajnije nego sada. Ta dodatna vrućina će zagrijati Zemlju mnogo više od 100 stepeni Celzijusa.

Okeani će "prokuvati", klima će se urušiti, a čovečanstvo će morati da potraži drugu planetu, ako se ljudi do tada već ne "presele".