Zemlju će zbrisati alge, erupcija...

Mediji se bave raznim scenarijima nestanka Zemlje, a najčešće je u opticaju osam mogućnosti za kataklizmu.

Neki naučnici smatraju da su geološke opasnosti najrelanije.

Po tom scenariju, moguća je gigantsku erupcija, poput erupcije supervulkana koji leži ispod Nacionalnog parka Jelouston u SAD.

Taj je vulkan već imao ogromne erupcije u prošlosti, dve posljednje pre dva miliona godina, a onda i i pre 640 hiljada godina. Danas bi slična erupcija uništila veliki deo Severne Amerike.

Gigantske erupcije dovode do masovnog izumiranja, uključujući i dinosauruse prije 65 miliona godina.

Zahvaljujući ispuštanju sumpora, ugljen dioksida i pepela mogu uticati na promjenu klime koja pak utiče na kolaps sistema ishrane.

Veoma često se razmatra i mogućnost da pad velikog asteroida dovede do kataklizme.

Asteroidi se najčešće nalaze na popisu nebeskih tela koja bi mogla udariti u Zemlju. Jedan takav, širok 15 kilometara, udario je u područje meksičkog poluostvrva Jukatan i izazvao izumiranje dinosaurusa pre 65 miliona godina smatraju naučnici.

Oni su još 2004. najavili kako 300-metarski asteroid "Apopis" ima šansu (doduše tek dva odsto!) da 2029. udari u Zemlju. Kasnija merenja su tu verovatnoću svela na razmeru 1:250 000!

Međutim, NASA očekuje da svakih 100 godina asteroid širi od 60 metara udari u Zemlju. Udar bi mogao uzrokovati lokalnu katastrofu poput poplava, uništenja celih gradova i poljoprivrede.

Visoko na popisu mogućih kataklizmi je sudar Zemlje sa kometom.

Kometa "Hartlej 2" je 20. oktobra prošle godine prošala unutar 11 miliona kilometara od Zemlje, što je najbliži prolaz u zadnjih nekoliko vekova.

Komete se kreću brzinom od 160. 000 kilometara na sat, a mogu se dodatno ubrzati zbog Zemljine gravitacije. Osim toga, vrlo ih je teško pronaći jer su vrlo mračni objekti u svemiru.

Među osam najčešće spominjanih scenarija za kataklizmu na Zemlji su i alge!

Geobiolog Džo Kiršvink upozorava na mogućnost da bi alge kremenjašice - vrsta alga koje nastanjuju vlažne površine, rijeke, jezera, okeane i tlo mogle izmeniti Zemljinu atmosferu.

Ovi mikrobi žive od goriva proizvedenog Fotosintezom prilikom koje vodu pretvaraju u vodik i kiseonik, kog pak udišu drugi organizmi. Ali kada ne mogu da koriste vodu ili druge supstance u okolini, poput gvožđa ili vodonika, alge biraju so - natrijum-hlorid, a tada kao otpadak stvaraju smrtonosni hlor.

Ako ih niko ne dira i ne ometa njihov rast, alge bi kroz par miliona godina mogle da unište ceo ekosistem Zemlje zahvaljujući hloru!

Na listi mogućih uzroka kataklizme su i smrtonosne zaraze.

Ptičji gripa, "H5N1" virus, izazvala je pravu paniku pre par godina. Ali sada postoji i jača verzija virusa koji se, za razliku od običnog, može prenositi vazduhom. Stvorili su ga američki i holandski naučnici u laboratorijama.

Jedan virus ipak ne može izbrisati sve živo sa Zemlje jer je bioraznolikost dovoljno velika da neki od organizama razvije otpornost. Čak je i novi laboratorijski soj virusa H5N1, koji ima samo pet mutacija, dovoljno sličan drugim verzijama ptičjeg gripa da bi se ljudi mogli odbraniti.

Za čovečanstvo bi bio smrtonosan samo virus koji ubija vrlo brzo - kroz sedam dana i manje. Ako bi ljudi imali nešto više vremena imunološki sistem bi se polako početi braniti. Takav virus bi morao zaraziti veliku većinu populacije istovremeno.

Naučnici navode i opasnost od "samoubuilačke supernove".

Supernove su najsnažnije eksplozije u svemiru i mogu se uporediti sa istovremenom eksplozijom "nekoliko puta 10 na 48 nuklearnih bojnih glava", objašnjavaju naučnici.

Ali, jedna od vrsta supernova, u kojoj se jezgro zvezde uruši samo u sebe, događa se jednom u stotinu godina i to vrlo daleko od Zemlje - između 16,5 i 33 svetlosne godine, pa ne može da napravi nikakvu štetu.

Kada bi se supernove nasumično dešavale u našoj galaksiji, Zemlja bi ih mogla očekivati svakih pet milijardi godina. Ali s obzirom da se one okupljaju u galaktičkim krakovima, Zemlja se nalazi na udaljenosti od 10 paraseka od neke supernove svakih 100 miliona godina.

Među osam mogućih uzroka kataklizmi je i orbitalno uništenje.

Način na koji se planete okreću oko Sunca sasvim je dobar kandidat za Zemljino uništenje.

Jupiter je najmasivnija planeta u našem sistemu, a kao takav "priteže" orbite svih ostalih planeta. Tokom miliona godina, ovaj plinoviti div promenio je orbitu malog Merkura toliko da se njegova orbita oko Sunca počela sve više "rastezati".

Kako se njegova orbita menja, tako Merkurov pad u Sunce postaje sve izgledniji. Taj bi scenario još bio i prihvatljiv, jer alternativa je mnogo gora. Naime, Merkur bi u jednom trenutku mogao "iskočiti" iz svoje orbite i zaleteti se ravno na Veneru.

Uništenje te dve planete napravilo bi haos u celom našem sistemu, a moglo bi, tvrde astronomi, da dovede do ispadanja Marsa iz orbite.

Naravno, najgori scenario bio bi da Merkur udari u Zemlju. Udarac bi potpuno uništio Zemlju, iako naša planeta ima masu 20 puta veću od Merkura.

Na kraju spiska je - vatra!

Naša planeta će se u jednom trenutku pretvoriti u pravu buktinju zbog Sunca smatraju naučnici.

Kako naša zvezda izgara tako se hidrogen u njenom jezgru pretvara u helijum, a u toj Fuziji nastaju ogromne količine topline. Kako vreme prolazi, naša pet milijardi godina stara zvezda postaje sve toplija i sve sjajnija.

Za otprilike milijardu godina, predviđaju naučnici, Sunce će sjati 10 posto sjajnije nego sada. Ta dodatna vrućina će zagrijati Zemlju mnogo više od 100 stepeni Celzijusa.

Okeani će "prokuvati", klima će se urušiti, a čovečanstvo će morati da potraži drugu planetu, ako se ljudi do tada već ne "presele".

U subotu na nedelju pomjerite sat za sekundu

Noć između subote i nedelje trajaće po svetskom časovniku jednu sekundu duže jer će naučnici koji mere vreme, neposredno pred ponoć dodati "prestupnu sekundu".

U noći između 30. juna i 1. jula, zvanično vreme biće produženo za jednu "prestupnu sekundu": posle 23:59:59 na satu će pisati neuobičajenih 23:59:60 - to će biti ta dodatna sekunda, a zatim će zvanični satovi sveta ponovo pokazati upobičajeno vreme: 00:00:00.

Svi elektronski uređaji biće sinhronizovani sa novim malo promenjenim vremenom.

Glavni razlog za dodavanje sekunde je vreme za koje Zemlja napravi jedan krug oko svoje ose.

Zbog privlačne sile Meseca, Zemlja usporava okretanje, te se to vreme u poslednjih 100 godina povećalo za približno tri milisekunde.

A za godinu dana se tako nakupe tri četvrtine jedne sekunde, kaže Daniel Gambis, šef službe za merenje vremena u Parizu.

Tako se prestupna sekunda dodaje s vremena na vreme, kako bi Sunce u podne uvek bilo na najvišoj tački, bar tokom leta.

Poslednja prestupna sekunda, 25. po redu, dodata je januara 2009.

Sledeća prestupna sekunda mogla bi biti dodata 2015. ili 2016. godine.

Naučnici koji se bave merenjem vremena su ove godine polemisali o mogućem ukidanju dodavanja prestupnih sekundi, ali su se složili da to treba još da razmotre.

Ponovo će o tome razgovarati 2015. godine.

Tinejdžer nadmudrio Njutna

Maloletni Šurja Rej iz Nemačke prvi je rešio matematički problem koji je postavio Isak Njutn pre više od 300 godina, piše londonski list "Sandej tajms".

Taj šesnaestogodišnjak, rodom iz Indije, smislio je rešenje dva problema iz kretanja čestica koje su fizičari dosad uspevali da reše samo uz pomoć veoma jakih kompjutera.

Njegovo rešenje znači da će naučnici sada sami moći da izračunaju model bačene lopte i predvideti kako će se ona odbijati od zidova i gde će pasti.

Dečak je rekao da je rešio problem sa kojim su se matematičari borili više od tri veka dok je radio na školskom projektu.

Rej je dobio naučnu nagradu za svoje napore, a nemački mediji su ga nazvali genijalcem.

"Kada nam je objašnjeno da ti problemi nemaju rešenja, pomislio sam: ''Zašto ne bih probao''", kazao je on.

Rejeva porodica preselila se u Nemačku kada je njemu bilo 12 godina nakon što je njegov otac, inženjer po struci, tamo dobio posao.

Rej je rekao da mu je otac usadio "glad za matematikom" i da ga je naučio da rešava matematičke probleme kada mu je bilo šest godina.

Taj talentovani tinejdžer nije znao ni reč nemačkog kada je došao u zemlju, ali mu je ubrzo preporučeno da preskoči dva razreda, što je bez problema i učinio, pa ovih dana polaže završne ispite u srednjoj školi, dve godine pre svojih vršnjaka, prenosi Hina.

Na prodaju cijelo selo za 300.000 evra

Jedno malo francusko selo, koje su stanovnici odavno napustili, ponuđeno je sa svim svojim sadržajima na aukcijsku prodaju.

Početna cijena sela je 300.000 evra, prenose francuski mediji.

Selo Kurbefi se nalazi na 40 kilometara od Limoža, u centralnoj Francuskoj, i sastoji se od nekoliko porodičnih kuća sa pomoćnim zgradama, doma kulture, kapele i ruševina dvorca iz 13. veka.

Ono ima i nekoliko teniskih terena i bazen.

Kurbefi je nekada brojao 200 stanovnika koji su počeli da se iseljavaju početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

Nakon nekoliko bezuspješnih pokušaja da se u njega vrati život, posebno sa programom seoskog turizma, selo je prije dva dana(20.02.2012.) stavljeno na aukciju s početnom cijenom od 300.000 evra.

Alesandro Del Pjero, legenda Juventusa, centralna je figura u svim italijanskim medijama.

Glas iskusnog fudbalera, je, naime, probudio iz kome 12-godišnju djevojčicu Đadu Bimbu, koju su ljekari 15 dana neuspješno pokušavali da oporave.

Pošto su pokušaji doktora bili uzaludni, njen otac Frančesko se obratio Del Pjeru, koga ona obožavam, i snimio audio poruku.

Potom je otišao u bolnicu i kćerki pustio snimak.

"Zdravo Đada, ja sam Alesandro Del Pjero i nadam se da ćeš pobijediti bolest i da ćeš uskoro stati na noge”, bila je poruka Del Pjera.

Ove njegove riječi su djelovale magično, Đada se probudil iz kome, a ljekari u bolnici u Kozenci nisu mogli da vjeruju šta se dogodilo.

"Nemam riječi kojom mogu da se zahvalim velikom čovjeku Alesandru, koji je pomogao da se moja kćerka probudi iz kome. Hvala i ljekarima koji su takođe pomogli da Đada ponovo bude sa nama”, rekao je Frančesko Bimba i dodao da se uvijek divio Del Pjeru, a sada još više.

Hitlerov komandant ubio Teslu?

Oto Skorceni, Hitlerov komadant jedinica za posebne namene u svojoj autobiografiji tvrdi da je jastukom ugušio velikog genija u njegovoj hotelskoj sobi na Božić 1943. godine.

U noći 15. jula 1903. godine, Tesla je svojim izumima „zapalio“ nebo nad Njujorkom, a sjaj se razlivao i nad nepreglednim prostranstvima Atlanskog okeana. To je bio samo uvod u ono što bi verovatno usledilo da Tesla nije prekinuo sa ogledima.

Radi se o ovome. Naponska razlika između jonosfere i zemljine površine iznosi oko dva miliona volti. Teslina zamisao je bila da se ta razlika upotrebi za dobijanje električne energije i iskoristi u praktične svrhe.

Naime, kako pišu "Novosti", odašiljanjem različitih usklađenih (harmonijskih) titraja, Teslina kula bi mogla da uđe u međudejstvo sa dugotalsanim učestalostima jonosfere i tako je isprazni, kao što se prazne obični električni kondenzatori.

Sreća je što je Tesla prvi došao do tih saznanja i pripremio ljude da se zaštite. Naime, ako bi se to pražnjenje izvršilo stihijski moglo bi doći do stravičnih posledica koje je slikovito opisao dr Velimir Abramović:

"Iz jonosfere odjednom bi se sručio visokoenergetski stub plazme velikog prečnika, možda i nekoliko stotina kilometara i sve na tom prostoru bilo bi uništeno, spaljeno na način kako se u biblijskim legendama opisuje propast Sodome i Gomore".

Međutim, Tesla nije odbacio mogućnost da se ogledi nastave kad za to dođe vreme i o tome kaže:

„Moj projekat bio je odložen prirodnim zakonima. Svet za njega još nije bio spreman. Bio je isuviše ispred vremena u kome je nastao. Ali isti ti prirodni zakoni na kraju će prevladati i projekat će biti ponovljen uz pobedonosni uspeh“.

Tesla je, inače, usamljen i neshvaćen, poslednjih dvadesetak godina svog života proveo radeći na teorijama i projektima koji su bili daleko ispred vremena u kome je živeo.

Po dr Abramoviću, američku armiju su zanimale neke od tih teorija i bili su spremni da praktičnim projektima provere njihovu vrednost. Jedan od njih je i „Projekat Reinbou“, poznat kao „Filadelfijski eksperiment“. On se može povezati sa Teslinim nagoveštajima da se preko elektromagnetnih polja vrši pomeranje u vremenu i prostoru.Svrha projekta je bila da se brodovi učine „nevidljivim“ za radarska osmatranja.

Na Prinston univerzitetu je 1933. godine obrazovan „Zavod za napredne studije“ u kome su vodeći naučnici bili Albert Ajnštajn i Džon fon Nojman. Kada je 1936. godine „projekat nevidljivosti“ prebačen na Prinstonski univerzitet, Tesla je postavljen za direktora grupe koja je na njemu radila. Do 1940. godine, izvršene su uspešne probe na malim plovilima u vojnom brodogradilištu Bruklin. Time su stvoreni uslovi da se ogled izvrši sa razaračem „Eldrič DE-173“. Međutim, tokom razvoja programa došlo je do ozbiljnog razmimoilaženja između Tesle i fon Nojmana. Naime, Tesla je, svestan mogućih opsanosti za zdravlje i po život, bio protiv prisustva posade na brodu za vreme ogleda. Tim povodom došlo je u martu 1942. godine do svađe sa fon Nojmanom, posle čega se Tesla povukao iz projekta nevidljivosti. Desetak meseci posle toga Tesla je preminuo na pravoslavni Božić, 7. januara 1943.

Kao mladi saradnik, Al Bielek je učestvovao u „projektu nevidljivosti“. On tvrdi da je Tesla umoren „jer je mnogo znao“. Sa ubistvom je povezan i Hitlerov najsposobniji komadant jedinica za posebne namene, Oto Skorceni. Između ostalog on je organizovao hapšenje Hortija u Mađarskoj i uspešno spasavanje Musolinija u Italiji.

Posle rata dozvoljeno mu je da nesmetano boravi u Frankovoj Španiji. U svojim sećanjima Skorceni piše da je lično ubio Nikolu Teslu, ugušivši ga jastukom. Ovu sumnjivu tvrdnju, nacista potkrepljuje pričom da je više puta podmornicom dolazio i iskrcavao se u Ameriku.

Ipak preovladava mišljenje da je Tesla umro prirodnom smrću o čemu doktor Abramović kaže:

"Sama Teslina smrt bila je neka vrsta njegove lične svečanosti i više je ličila na svesno preseljenje duše u drugi plan postojanja, nego na smrt nekog običnog slavnog čoveka, zbunjenog i uplašenog pred samooslobođenjem. Na dva dana pred čas preseljenja duše, Tesla je prestao da radi i zatvorio se u hotelsku sobu tražeći da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad ušli, zatekli su ga elegantno odevenog kako leži mrtav ruku prekrštenih na grudima, potpuno spreman za odlazak..."

U nizu zanimljivosti o Tesli, posebno je zagonetan razlog prikrivanja važnih pojava iz njegovog života. Proučavajući tu oblast dr Abramović je došao do neočekivanih otkrića. On smatra, kako piše u "Trećem oku", da je od javnosti namerno sklonjen znatan deo Teslinog naučnog rada, zatim njegov lik na filmu, snimak glasa i jedini portret.

Zagonetku produbljuje nekoliko podataka. Recimo, Tesla je više puta sniman, a najduže 1936. godine, kada je urađeno tri i po sata živog zvučnog filma povodom njegove osamdesetogodišnjice. U javnosti nema ni Teslinog glasa, mada je on radio baš kod Edisona i bio je jedan od prvih ljudi na svetu koji je mogao da koristi zvučni zapis. Nema ni portreta koji je naslikala grofica Sent Paralji, priznati portretista najpoznatijih Amerikanaca tog doba.

Doktor Abramović dalje smatra da hiljade fizičara u svetu „sve svoje nade polažu u oživljavanje Teslinih zamisli i njegovih tehničkih rešenja koja bi trebalo da dovedu do ovladavanja vremenom u psihološkim, biološkim i fizičkim procesima.