Завршен споразум о стратешком партнерству Русије и Србије

Председници Борис Тадић и Дмитриј Медведев требало је да потпишу овај уговор средином године, али је то одложено и за сада нико не зна када ће се то и десити

Текст Уговора о стратешком партнерству између Србије и Русије је готов и биће потписан приликом првог наредног сусрета српског и руског председника Бориса Тадића и Дмитрија Медведева, сазнаје „Политика” у Влади Србије. Реч је о акту који се не бави детаљима сарадње две државе већ се њиме, пре свега, указује на висок ниво политичких односа између Србије и Русије и изражава спремност да се они и даље унапређују у областима које су од обостраног интереса.

Овај споразум требало је, како је у марту најавио председник Србије Борис Тадић после разговора у Београду са премијером Владимиром Путином, да буде потписан средином ове године. То се, међутим, није десило. У влади кажу да је целу ствар одложила криза на северу Косова. Било је планирано да споразум буде потписан у Москви. Сада се спекулише да би то могло да се деси у новембру.

Две стране су се још 2010. године договориле да потпишу овакав акт. То су након разговора у Москви најавили министри спољних послова Русије и Србије, Сергеј Лавров и Вук Јеремић рекавши да ће споразум у првој половини 2011. године потписати председници Борис Тадић и Дмитриј Медведев. Да се то десило Русија би била четврти стратешки партнер Србије после Кине, Италије и Француске са којима су односи дигнути на тај ниво. Потписивањем тих споразума, како је раније рекао председник Тадић, подигнут јемеђународни кредибилитет и легитимитет Србије у међународној заједници.

Чињеницу да споразум са Русијом још није потписан и да се не зна када ће се то десити неки су склони да тумаче као последицу евентуалних несугласица између две земље или пак каобирање „тајминга” који би одговарао властима две државе које се налазе на прагу предизборних кампања.

Потписивање оваквог уговора би, како каже Драган Ђукановић, из Форума за међународне односе, свакако допринело изборном рејтингу власти у Србији. Он наглашава да постоје одређена ограничења јер се Србија определила за ЕУ као свој спољнополитички приоритет од кога нема одступања.

„Требало би водити рачуна о томе у ком обиму може бити закључена оваква врста споразума са Русијом, пре свега имајући у виду заједничку спољнобезбедносну политику ЕУ. Русија свако ширење НАТО-а доживљава као опасност по своју безбедност. Чини се, међутим, да нема превише неразумевања када је реч о Подгорици и о чланству Црне Горе у НАТО, али зато када је реч о Србији постоји нека врста сигнала који шаље администрација у Москви о томе да није пожељно чланство Србије у НАТО”, казао је Ђукановић.

Он сматра да ће у сваком случају овакав споразум бити позитивно оцењен од већинског српског јавног мњења имајући у виду однос према Руској Федерацији. Према његовом мишљењу, међутим, тешко је бити стратешки партнер са неколико потпуно различитих међународних актера. Стратешки партнер, како каже, може бити само један, а никако актери који су потпуно различити.

Уредник „Нове српске политичке мисли” Ђорђе Вукадиновић оцењује да ову врсту споразума не треба ни прецењивати ни потцењивати. Уговор са Русијом требало би, каже, ипак да има мало већу тежину него слични споразуми са другим државама.

„Није све ни у папирима него и у ономе што стоји иза текста споразума пошто је споразум обично списак жеља, начела и добре воље. За потписивање се вероватно чека и време које ће одговарати обема странама, вероватно ће се то десити када се захукта и руска и српска предизборна кампања. Наравно, под условом да то у том моменту одговара обема странама”, објашњава Вукадиновић.

Иако се „руски стуб” српске спољне политике по значају не може упоредити са стубом који се зове Европска унија, собзиром на то да, према подацима Републичког статистичког завода Србије, више од половинеукупне спољнотрговинске робне размене Србије отпада на ЕУ, ипак, сарадња са Москвом све више добија на снази и назначају.

Највидљивији аспект билатералних односа, поред градње Јужног тока, односно целокупне сарадње у енергетици, јесте заједнички поглед напитање статуса Косова и Метохије.

ЕУ, иначе, будно мотри развој односа Београда и Москве, о чему говори и извештај Европске комисијеу коме у спровођењу нафтно-гасногаранжмана са Русијом Србија мора да пази да се поштују одредбе Уговора о енергетскојзаједници, на шта је Србија обавезна као земља која је на путу ка ЕУ. Ово је јасан сигнал, како кажу аналитичари, да Европаод Србије очекује понашање у складу са правилима „клуба” у који жели да се уђе, односнода она није против сарадње са Русијом све док је та сарадња у оквиру европских правила.

Јелена Церовина

Gost Pobjede: Dr Željko Bogetić glavni ekonomista i koordinator za ekonomsku politiku Svjetske banke za Rusku Federaciju

I dogodine stabilan priliv ruskog kapitala u Crnu Goru

Od avgusta 2011. godine, rizici za svjetsku privredu vidno rastu. Zbog toga, svaka zemlja mora realno da procijeni sopstvenu ranjivost na moguće nove privredne udare i pripremi rezervni paket mjera, prije svega fiskalnih I finansijskih, za slučaj da budu potrebne.

 

PODGORICA - Ne očekujem da će naredne godine značajno opasti broj turista i priliv od turizma i kapitala iz Rusije u Crnu Goru s obzirom na dalji očekivani umjereni rast ruske privrede, kazao je u intervjuu za Pobjedu dr Željko Bogetić, glavni ekonomista i koordinator za ekonomsku politiku Svjetske banke za Rusku Federaciju.

 

POBJEDA - Ruska privreda ima značajan upliv na priliv prihoda od turizma i kapitala u Crnoj Gori, tako da iz našeg ugla nije nevažno kakva je kratkoročna perspektiva ekonomije ove zemlje?

 

BOGETIĆ - Kratkoročna ekonomska i fiskalna situacija u Rusiji je sada povoljna, kako zbog visokih cijena nafte tako i zbog očekivanog, skoro nultog budžetskog deficita u ovoj godini. Već dvije godine nakon krize, ruska privreda nastavlja da raste umjerenim tempom od oko 4 odsto godišnje. Nezaposlenost je pala na 6,5 odsto, a sa veoma niskim javnim dugom i jakim bilansom na spoljnjem računu tekućih transakcija od oko 70 milijardi dolara i međunarodnim rezervama od preko 500 milijardi dolara, Rusija nema većih makroekonomskih pritisaka u ovom trenutku. Bankarski sektor je danas otporniji na nove udare nego prije krize uprkos preostalim strukturnim problemima.

Međutim, i pored povoljne situacije, pri oštrom porastu spoljnjih rizika, porasla je vjerovatnoća pada cijena nafte i usporavanja privrednog rasta. Veliki nenaftni deficit (deficit budžeta koji isključuje volatilne prihode od nafte) je i dalje visok, oko 11 odsto društvenog proizvoda, u odnosu na poželjni nivo od oko 4,5 odsto koji bi, idealno, Rusija trebalo dugoročno da održava. Stoga, fiskalna situacija, ipak, zahtijeva fiskalno prilagođavanje na srednji rok kako bi se smanjila osjetljivost ruskog budžeta na nove spoljnje udare, obnovio ruski Fond fiskalnih rezervi i postepeno smanjio nenaftni budžetski deficit ka dugoročno održivom nivou.

Stoga, u ovom baznom scenariju, s obzirom na očekivani, dalji umjereni rast ruske privrede, ne bih očekivao neki veći pad potencijalnog broja turista i priliva od turizma i kapitala iz Rusije u sljedećoj godini.

 

POBJEDA - Rizici u svjetskoj privredi u posljednje vrijeme naglo rastu a privredni rast usporava?

 

BOGETIĆ - Da, rizici za globalni rast, posebno u razvijenim zemljama, naglo su porasli od avgusta ove godine. Dramatično smanjenje suverenog rejtinga SAD-a, sporiji privredni rast od očekivanog u Americi i EU u prvoj polovini ove godine, zajedno sa novim potresima na globalnim berzama kao i neizvjesnosti vezane za evropsku krizu duga rezultirali su smanjenjem projekcija globalnog privrednog rasta. U zemljama sa visokim nivoom društvenog proizvoda, sada se očekuje rast od samo 1,6 odsto 2011. godine, što predstavlja značajno usporavanje u poređenju sa 2,7 odsto u 2010. godini. To odražava slabu domaću tražnju i preostale probleme u finansijskom sektoru ovih zemalja.

Zbog toga su monetarne vlasti u SAD-u i EU signalizirale bojazan za budući privredni rast i svoju spremnost da obezbijede povoljne monetarne uslove na duži period nego što je to bilo planirano prije eskalacije rizika. Na septembarskom sastanku ministara finansija i guvernera centralnih banaka zemalja G7 u Marselju ustanovljeno je vidno usporavanje globalnog rasta kao i spremnost ovih zemalja za snažan i koordinisani međunarodni paket mjera kao odgovor na ove izazove.

Sa druge strane, slabljenje privrednog rasta u zemljama u razvoju, odnosno zemljama sa niskim i srednjim nivoom društvenog proizvoda, je još uvijek manje izraženo. Očekuje se da će privredni rast ove grupe zemalja koji je bio viši od 7 odsto u 2010. godini, pasti na oko 6 odsto u ovoj godini, što naglašava zavisnost globalnog rasta od zemalja u razvoju, posebno Kine. Sa rastućim rizicima i neizvjesnošću, kao i potresima na globalnim berzama, priliv kapitala u zemlje u razvoju, međutim, je pao na najniži nivo tokom posljednjih 10 mjeseci. Priliv po osnovu bankarskih kredita je pao na samo 8 milijardi dolara tokom jula 2011. godine što predstavlja drugi najniži nivo od kriznog perioda januar-mart 2009.

Cijene sirovina, posebno nafte, koje su počele da padaju od februara 2011, su ubrzale pad tokom ljetnjih mjeseci zbog očekivane slabije tražnje na globalnom planu.

 

 

POBJEDA: Ekonomski rizici, neizvjesnost i potresi kuda vode globalni privredni rast?

 

BOGETIĆ: Nakon rasta od 3,8 odsto tokom 2010. godine, globalni privredni rast se sada značajno usporava na oko 2,8 odsto ove godine. Slabija globalna tražnja će smanjiti i pritiske na tražnju za naftom što će se odraziti na blagi pad cijena nafte. Pod pretpostavkom da ne dođe do daljeg pogoršanja u američkoj i evropskoj privredi do kraja ove i 2012. godine (što nije garantovano), globalni rast bi se učvrstio sljedeće godine na 3,2 odsto u skladu sa postepenim slabljenjem negativnih efekata sadašnje neizvjesnosti i sa učvrsšćivanjem pozitivnih efekata intenzivnije rekonstrukcije u Japanu posle katastrofalnog zemljotresa. Kako se ove ključne razvijene privrede SAD, EU i Japana budu približavale svojim potencijalnim putanjama rasta, to će pozitivno uticati i na održanje privrednog rasta i u zamljama u razvoju.

 

 

POBJEDA: Hoce li globalna desavanja usporiti privredni rast u Rusiji ove i sljedeće godine?

 

BOGETIĆ: U ovim uslovima, projekcija rasta ruskog realnog društvenog proizvoda je smanjena za 2011. godinu. Uprkos negativnom uticaju usporavanja globalne tražnje za proizvode koji ulaze u spoljnju trgovinu (posebno industrijska proizvodnja), relativno visoke cijene nafte i niska zaposlenost bi trebalo da podrže robustan rast domaće potrošnje koja će, na taj način, podspješiti ukupni rast u drugoj polovini 2011. godine.

Očekujem zato da će ruska privreda rasti po stopi od 4 odsto u 2011. godini, što je nešto manje od 4,4 odsto koliko je bilo očekivano prije najnovije eskalacije globalnih rizika. To znači usporavanje ali i umjereni rast. Tokom 2012. godine, sa približavanjem stvarnog realnog proizvoda potencijalnom, sa završetkom ciklusa obnove industrijskih zaliha, te nižim cijenama nafte i slabijom spoljnjom tražnjom, rast bi mogao biti nešto sporiji, oko 3,8 odsto. Očekuje se da će se situacija sa nezaposlenošću poboljšati i postepeno konvergirati ka stabilnoj, srednjoročnoj stopi nezaposlenosti od oko 6 do 6,5 odsto.

 

Moska relativno otporna na Solun

 

POBJEDA: Kako će se, po Vašem očekivanju, kriza duga u Grčkoj i drugim zaduženim zemljama reflektovati na Rusiju?

 

BOGETIĆ: Direktni uticaj na Rusiju je ograničen, iz dva razloga. Kao prvo, izloženost ruske privrede na spoljnu trgovinu sa visoko zaduženim evropskim zemljama relativno je ograničena, što će smanjiti uticaj mogućeg pogoršanja krize u Rusiji kroz spoljnotrgovinski kanal. Drugo, finansijski kanal transmisije spoljnjih udara na rusku privredu će takođe biti ublažen. Ruske banke ne drže značajne količine suverenih obligacija visoko zaduženih evropskih zemalja u svojim bilansima. Ali, to ne znači da tradicionalni kanali uticaja kao što su cijene nafte, tokovi kapitala i likvidnost, neće biti prisutni.

 

Fiskalnim i finansijskim paketom protiv spoljnih udara

 

POBJEDA - Crna Gora je visoko uvozno zavisna i kao mala ekonomija osjetljiva na spoljne uticaje. Kako da se naša i druge privrede u evropskom okruženju bore sa uticajem rastucih rizika u svjetskoj ekonomiji?

 

BOGETIĆ - Po izloženom scenariju, i dalje vidim rast svjetske i postepeni oporavak evropske privrede i takođe, moguće postepeno razrješenje problema grčkog duga. Ipak, rizici pogoršanja situacije u Evropi i svijetu svakako rastu. Njihov uticaj na okruženje variraće od zemlje do zemlje u zavisnosti od snage kanala transmisije spoljnjih udara na ove privrede kao i kvaliteta njihove trenutne budžetske situacije i bankarskih sistema.

Privrede koje u većoj mjeri zavise od spoljnje trgovine ili izloženosti grčkom bankarskom sistemu ili eventualno drugim sistemima koji su izloženi grčkom, bi mogle biti izložene većim udarima kroz smanjenje spoljno trgovinskih tokova i kapitala i pogoršanje portfolia bankarskog sistema. Stoga, u ovim uslovima visoke neizvjesnosti, svaka zemlja mora realno procijeniti sopstvenu ranjivost na nove ekonomske udare i da, u skladu sa tim ocjenama, pripremi rezervni paket mjera (prije svega fiskalnih i finansijskih) za slučaj da one budu potrebne. Uopšte, jedna od osnovnih pouka globalne krize je da su zemlje sa fiskalno snažnim privredama, budžetskim rezervama i dobro kapitalizovanim i regulisanim bankarskim sistemima, u daleko boljoj poziciji da odgovore na izazove spoljnjih udara i da nastave rast privrede, zaposlenosti i životnog standarda i u otežanim spoljnjim uslovima.

„Смајли” напунио 29 година

00:30:43     2011-09-24

Banka NLB Inter financ iz Ciriha objavila je juče oglas o vansudskoj prodaji ulcinjskog hotela Otrant i pripadajućih nekretnina, jer im vlasnik hotela kompanija Barkli Montenegro nije vratila kredit od 9,4 miliona eura iz 2008. godine.

Početna vrijednost je 21,1 milion eura a prodaja će se obaviti na usmenom javnom nadmetanju 28. oktobra u prostorijama hotela Albatros u Ulcinju u 12 časova.

U upravi Barklija, koja je trenutno u Moskvi, juče nije bilo moguće dobiti komentar na obavještenje o vansudskoj prodaji Otranta.

Uprava nema komentar na vansudsku prodaju hotela

"Uprava nema komentar na to", bilo je sve što je “Vijestima” rekla osoba koja ima kontakt sa Rusima.

Ni predsjednik sindikata hotela Muzafer Suljević nije znao ništa oko obavještenja koje su objavile novine.

"Nemam pojma o tome", kazao je Suljević.

Izvor “Vijesti” iz uprave hotela kazao je da je Barkli odavno u pregovorima o prodaji hotela sa jednom američkom kompanijom. Prema njegovim riječima, Amerikanci su trebali da se jave juče do 15 časova.

"Nije bilo poziva", kazao je on i dodao, da je za kupovinu hotela zainteresovana još jedna ruska kompanija.

"Ukoliko hotel proda banka, radnici će biti na ledu", kazao je on.

---

Normal 0 21 false false false SR X-NONE X-NONE

PODGORICA - Savjet za privatizaciju i kapitalne projekte pozvao je zainteresovane da do 14. decembra dostave ponude na međunarodni tender za davanje u dugoročni zakup ostrva Lastavica kod Herceg Novog, sa tvrđavom Mamula. Savjet je raspisao i tender za davanje u dugoročni zakup lokaliteta Kasarna Orjenski bataljon u Kumboru.

Međunarodni tender je namijenjen investitorima zainteresovanim za dugoročni zakup ostrva Lastavica sa tvrđavom Mamula na 30 godina, sa mogućnošću produženja do 90 godina, uključujući izgradnju i upravljanje tim turističkim kompleksom.

Do 90 godina

Pravo učešća na tenderu za ostrvo imaju iskusni međunarodni investitori, sa dokazanom finansijskom sposobnošću i iskustvom u projektovanju, dizajnu, izgradnji i upravljanju složenim turističkim kapacitetima.

Otvaranje ponuda je 15. decembra u Ministarstvu odbrane. Ponuđač uz ponudu mora da dostavi bankarsku garanciju za ponudu u korist Savjeta za privatizaciju, od 200 hiljada eura, naplativu na prvi poziv.

Učesnik na tenderu kvalifikovaće se kao ponuđač ako ispuni kvalifikacione uslove predviđene u grupi A ili B. Grupa A podrazumijeva da ponuđač mora biti međunarodni operator i dobro poznat brend, priznat kao uspješan operator turističkih kapaciteta sa četiri plus ili pet zvjezdica.

- On mora imati najmanje pet godina neprekidnog iskustva u planiranju, razvoju i upravljanju relevantnim turističkim kapacitetima za odmor sličnim po tipu, kvalitetu, nivou i veličini, koji su po međunarodnom standardu nivoa četiri plus ili pet zvjezdica- navodi se u pozivu.

Ponuđač mora uključiti u tim eksperta za kulturnu baštinu, sa iskustvom u upravljanju, restauraciji i konzervaciji projekata na lokacijama koje su spomenici kulture. On mora da dokaže i da posjeduje finansijsku sposobnost i neophodna sredstva za implementaciju investicionog programa prema uslovima iz tenderske dokumentacije i ponude.

Kulturna baština

Ponuđač mora i da dokaže da je u svakoj od prethodne tri godine imao godišnji promet od najmanje 30 miliona eura.

Prema uslovima predviđenim grupom B, ponuđač mora imati vrijednost kapitala pod upravljanjem od najmanje 100 miliona eura i dokazati da je najmanje u tri poslovne godine u posljednjih pet kalendarskih ostvario pozitivan finansijski rezultat.

Ponuđač mora uključiti u tim eksperta za kulturnu baštinu, sa najmanje pet godina iskustva u restauraciji i konzervaciji projekata na lokacijama koje su spomenici kulture. On mora dokazati i da je tokom posljednje poslovne godine imao promet od najmanje 60 miliona eura.

Garanciju treba da izda banka sa kreditnim rejtingom od najmanje BBB prema agenciji Standard and Poors ili one koju tenderska komisija odobri na osnovu unaprijed dostavljenog zahtjeva ili kao depozit na istu vrijednost na račun Savjeta za privatizaciju.

Tvrđava Mamula izgrađena je na ostrvu Lastavica, kružnog oblika, ukupne površine 31,85 hiljada metara kvadratnih. Ostrvo se nalazi na ulazu u Bokokotorski zaliv i udaljeno je od Herceg Novog 6,3 kilometra.

Najmanje 300 miliona eura

Kasarna Orjenski bataljon u Kumboru površine 241,7 hiljada metara kvadratnih, sa 90 objekata ukupne bruto površine 62,78 hiljada kvadrata daje se u zakup na 90 godina

Ponuđač mora biti međunarodni hotelski operator i brend koji je poznat i priznat kao uspješan operator turističkih kompleksa nivoa četiri plus ili pet zvjezdica.

U pozivu se navodi da on takođe mora da ima najmanje pet godina neprekidnog iskustva u planiranju, razvoju i upravljanju hotelima, koji su prema međunarodnom standardu nivoa četiri plus ili više.

Ponuđač, između ostalog mora da pokaže da posjeduje finansijsku sposobnost i sredstva neophodna za realizaciju predviđenog projekta, kao i da dokaže da je u svakoj od prethodne tri godine imao ukupni promet veći od 50 miliona eura.

Mora da ima vrijednost kapitala pod upravljanjem od najmanje 300 miliona eura i dokaz da je najmanje u tri poslovne godine u posljednjih pet kalendarskih ostvario pozitivan finansijski rezultat. Mora dokazati da je imao promet od najmanje 100 miliona eura u svakoj od posljednje tri poslovne godine“, navodi se u pozivu.