Luksemburška kompanija "Securum equity partners" odlučila je da iskoristi energetski potencijal sunčevog zračenja, koji je u Srbiji za trećinu veći nego u srednjoj Evropi.

Ova kompanija namerava da sredinom 2013. na jugu zemlje počne izgradnju najvećeg solarnog parka na svetu, u vrednost od blizu tri milijarde dolara.

Planirano je da paneli ukupne instalisane snage 1.000 megavata (MW) budu postavljeni na oko 3.000 hektara, tako da će buduća solarna elektrana biti dvostruko veća od sadašnjeg svetskog lidera - kalifornijskog solarnog parka snage 500 MW.

"Sigurno je i da ovakav tip projekta postavlja Republiku Srbiju na prva mesta svetske energetske mape. Nadalje, veličina investicije može privući niz drugih stranih ulaganja u sektor obnovljivih izvora energije, i ne samo u taj sektor", smatra Matejak.

Osim izuzetno povoljnog geografskog položaja, koji je od velikog značaja budući da cilj kompanije "Securum equity partners" prvenstveno izvoz električne energije, važno je napomenuti i da je u Srbiji intenzitet sunčeve radijacije među najvećima u Evropi, istakao je Matejak u razgovoru za internet portal "eKapija.com"..

"U poređenju sa Nemačkom, zemljom koja je najnaprednija u ovom sektoru na svetskom nivou, potencijal je veći skoro za 40 odsto", rekao je Matejak.

Obrazlažući odluku da investiciju vrednu skoro tri milijarde dolara usmere baš u našu zemlju, Matijak je kazao da su u Srbiji naišli na razumevanje državnih organa za predstavljeni projekat, ali i da naša zemlja poseduje odgovarajuću elektroenergetsku infrastrukturu, te da je srpska elektromreža veoma dobro povezana sa onima u susednim državama.

"U ovoj početnoj fazi razrade projekta imali smo preliminarne susrete sa čelnicima 'Elektromreža Srbije' (EMS), kojima smo izložili naše ideje. Vodeći se Planom razvoja prenosnog sistema, priključenje, koje će nastupiti u više faza, neće predstavljati problem. I same lokacije biće izabrane u odnosu na prisustvo prenosnih mreža EMS-a kao i njihove kapacitete", objasnio je predstavnik "Securum equity partnersa".

U toj kompaniji takođe naglašavaju da nema razloga za brigu kada je reč o zagađenju životne sredine, kao i da ne treba strahovati od eventualnog negativnog uticaja na poljoprivredu, koja je u našoj zemlji veoma važna privredna delatnost.

"Securum equity partners" planira da se u izboru lokacija za solarni park vodi upravo principima što manjeg uticaja na okolinu.

"Nećemo uzimati u obzir zemljište namenjeno poljoprivredi, to je naša strateška i etička odluka. Istraživanja potencijalnih lokacija su u toku, a izbor ćemo vršiti, osim prema pomenutim kriterijumima, i prema kriterijumu efikasnosti sunčevog zračenja", nejavio je Matejak.

Prema planovima kompanije "Securum equity partners", realizacija ovog projekta trebalo bi da počne već od januara sledeće godine.

Procenjeno je da će dobijanje svih potrebnih dozvola biti završeno do sredine 2013, kada bi trebalo da počne izgradnja solarnog parka i njegovo priključenje na distributivni sistem, koje bi se fazno odvijalo do 2015. godine.

Srbija će među predloge za uključivanje na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESKO-u sigirno predložiti narodne običaje za krsnu slavu.

To je rečeno danas u Narodnom muzeju u Kraljevu, na prvom regionalnom savetovanje na temu zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Na savetovanju učestvuju predstavnici 25 gradova i opština centralnog dela Srbije, a sa ovog i drugih regionalnih savetovanja koja budu organizovana treba da poteknu predlozi o formiranju nacionalne liste nematerijalnih kulturnih dobara.

Najvrednija dobra sa te liste biće predložena i za listu UNESKO-a, Odboru za nematerijalnu kulturnu baštinu.

Koordinator za područje centralne Srbije Snežana Šaponja-Ašanin rekla je da se očekuje da do kraja godine bude formulisano pet predloga nematerijalnih kulturnih dobara za nacionalnu listu.

"Nematerijalno kulturno nasleđe su znanja, veštine, stari zanati, instrumenti, narodna umetnost, običaji. Jedan od predloga za zaštitu će sigurno biti narodni običaji za krsnu slavu, kao specifična tradicija našeg podneblja", kazala je Šaponja-Ašanin.

Deo nematerijalnog kulturnog nasleđa je i kamenorezački zanat u okolini Kruševca, tradicija proizvodnje rakije, opančarstvo, epsko pesništvo uz gusle, tradicionalni duvački instrumenti.

Direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu Vilma Niškanović rekla je da se već dve godine radi na projektu krasne slave kao nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije koje bi bilo predloženo za zaštitu UNESKO-u.

On je navela primer Hrvatske koja je pre godinu dana pod zaštitu UNESKO-a uvrstila "ojkanje", višeglasno grleno pevanje.

Direktorka Etnografskog muzeja je kazala da stručnjaci sa prostora bivše Jugoslavije imaju dobru saradnju i da planiraju i neke zajedničke projekte, jer su brojni primeri nematerijalnih kulturnih dobara koji su zajednički za sve narode ovog podneblja.

U formiranje nacionalne liste nematerijalnog kulturnog naseleđa uključeni su, osim stručnjaka iz muzejskih struka, i predstavnici nevladinih organizacija, turističkih organizacija i udrženja građana koja neguju tradiciju.
Organizatori današnjeg ragionalnog savetovanja su Ministarstvo kulture Srbije i Narodni muzej u Kraljevu.